Istraživanja pokazuju da vikanje kao način disciplinovanja često može dodatno pogoršati ponašanje deteta. Tako nastaje začarani krug — vikanje dovodi do nepoželjnog ponašanja, a ono zatim izaziva još više vikanja.
Vremenom, vikanje gubi efekat. Dete koje je često izloženo vikanju počinje da ga ignoriše i prestaje da reaguje.
Pored toga, vikanje ne pomaže detetu da nauči kako da kontroliše svoje postupke. Ako se na primer viče na dete zato što je udarilo brata ili sestru, ono neće usvojiti kako da konflikt reši na smiren i prihvatljiv način.
Zato je važno pronaći načine da se dete usmerava i disciplinuje bez vikanja.
Uvedite jasna pravila
Manje je verovatno da ćete vikati ako su pravila u kući unapred jasno definisana. Korisno je da budu napisna i postavljena na vidnom mestu.
Kada dete prekrši pravilo, važno je da odmah usledi odgovarajuća posledica.
Pokušajte da izbegnete vikanje, prigovaranje i duga objašnjenja. U takvim trenucima, dete najčešće ne usvaja poruku niti uči kako da sledeći put postupi drugačije.
Unapred definišite posledice
Važno je da dete unapred zna šta sledi ako prekrši pravila. „Time-out“, uskraćivanje privilegija ili logične posledice mogu pomoći detetu da razume i nauči iz svog ponašanja.
Na primer: „Ako ne završiš obaveze pre večere, večeras nema televizije.“ Nakon toga, odluka je na detetu. Kada ono preuzme odgovornost za svoj izbor, manja je verovatnoća da ćete reagovati vikanjem.
Razmislite koje posledice imaju najviše efekta. Ono što daje rezultate kod jednog deteta, ne mora nužno biti delotvorno kod drugog.
Koristite pozitivno podsticanje
Dete je lakše motivisati da poštuje pravila kada se koristi pozitivno ohrabrivanje. Pored negativnih posledica za kršenje pravila, važno je uvesti i pozitivne posledice kada ih dete ispoštuje.
Pohvala ima važnu ulogu — na primer: „Hvala ti što si odmah po dolasku kući uradio/la svoje obaveze, to mi mnogo znači.“
Posvećivanje dovoljno pozitivne pažnje detetu može smanjiti potrebu za privlačenjem pažnje kroz nepoželjno ponašanje.
Svaki dan odvojte malo vremena samo za dete kako biste ga motivisali da nastavi sa dobrim ponašanjem. Ako dete ima poteškoća sa određenim ponašanjima, može pomoći uvođenje sistema nagrađivanja.
Kod mlađe dece efikasne su tabele sa nalepnicama, dok starija deca često bolje reaguju na sistem bodovanja ili skupljanja poena.
Razmislite o uzrocima vikanja
Ako primetite da vičete na dete, pokušajte da prepoznate šta stoji iza te reakcije. Ukoliko je u pitanju bes, važno je razvijati načine za smirivanje, kako biste detetu pokazali zdrav model upravljanja emocijama.
Napravite kratku pauzu kako biste se smirili i razjasnili misli. Osim u hitnim situacijama, bolje je sačekati da se smirite pre nego što reagujete ili disciplinujete dete.
Ako vičete jer dete ne reaguje na prvi poziv, pokušajte da uvedete drugačije pristupe za privlačenje i zadržavanje njegove pažnje. Vežbajte davanje jasnih i kratkih uputstava bez podizanja tona.
Ako je uzrok vikanja frustracija, korisno je unapred osmisliti plan reagovanja na nepoželjno ponašanje. Roditelji često izgovaraju pretnje koje ne planiraju da sprovedu, jer u tom trenutku ne znaju kako drugačije da reaguju.
Dajte upozorenja kada je to potrebno
Umesto vikanja, detetu je korisno dati jasno upozorenje kada ne reaguje na zahtev. Rečenice tipa „kada… onda“ pomažu mu da razume posledice i očekivani ishod. Na primer: „Kada pokupiš igračke, onda ćeš moći da se igraš kockama posle večere.“
Vikanje često vodi u borbu za moć između roditelja i deteta. Što se više viče, veća je verovatnoća da će dete postati još otporniје i manje spremno na saradnju.
Sprovedite ono što ste rekli
Izbegavajte stalno ponavljanje upozorenja ili prigovaranje. Umesto toga, važno je da dosledno primenite posledicu kako biste pokazali da stojite iza onoga što ste rekli. Doslednost u vaspitanju je ključna za promenu ponašanja i veću saradljivost deteta.
Oduzimanje ekrana na 24 sata ili dodatne kućne obaveze mogu pomoći detetu da ubuduće bolje razmisli pre nego što prekrši pravila. Takve posledice obično imaju jači efekat nego podizanje glasa.